КУЧЕВОПЕЋИНЕВОДОПАД ШУМЕЋЕХОМОЉСКИ МОТИВИ Дунав и златни Пек Спелеолошка тура Викенд у Кучеву Гастрономска тура Етно тура Сениор тура Previous Next Актуелно Саветовања о нестабилностима у туристичким пећинама Србије “Show cave instability” од 15-17. октобра у Кучеву Posted onOctober 14, 2025October 14, 2025 Завршена је 11. Ликовна колонија “Равништарка – светлост Хомоља” Posted onAugust 29, 2025August 29, 2025 11. Ликовна колонија “Равништарка” – “Светлост Хомоља” од 21-24. августа Posted onAugust 13, 2025August 13, 2025 18. “Труба Мирослава Милета Матушића” у петак, 08. августа Posted onAugust 6, 2025August 6, 2025 Пројекат “Српске архитектонске знаменитости” Posted onJuly 2, 2025July 2, 2025 ЗА ЉУБИТЕЉЕ СПЕЛЕОЛОГИЈЕ АВАНТУРЕ МИСТЕРИЈЕ Пећина РавништаркаРавништарка спада у ред великих пећина Србије, a главни пећински канал дугачак је 501.5 метара. Дубочка пећинаДубочка пећина је са својих 2.275 м, једна од најдужих пећина у Србији. Посебно је импресиван пећински улаз, широк 25 метара и висок 20 метара. Пећина ЦеремошњаПо богатству накита, пећина Церемошња је једна од најлепших у Србији. Позната је по великим дворанама које краси разноврстан пећински накит. Шевичка пећинаШевичка пећина или пећина ’’Вртеч’’ се налази у атару села Шевица на око 21. км. од локалног асфалтног пута. До сада је истражено 346 м главног канала, мада је пећина вероватно дугачка неколико километара. ЗА ЉУБИТЕЉЕ ИСТОРИЈЕ АРХЕОЛОГИЈЕ АРХИТЕКТУРЕ Краку Лу ЈорданУ питању је јединствени археометалуршки центар из римског периода, који је од средине III века н. е. па до краја IV века н.е. био у функцији металургије злата, сребра, бакра и гвожђа. Летњиковац краља Александра I КарађорђевићаЛетњиковац краља Александра I Карађорђевића се налази у селу Нересница, 6 км. источно од Кучева, на магистралном путу према Мајданпеку и Неготину. ЗА ЉУБИТЕЉЕ ТРАДИЦИЈЕ УМЕТНОСТИ КУЛТУРЕ Хомољски мотиви“Хомољски мотиви” су најпознатија туристичко-културна манифестација у општини Кучево, која је одавно добила републички значај. Ова јединствена смотра изворног народног стваралаштва источне Србије се непрекидно одржава од 1968. године и представља једну од најстаријих манифестација те врсте у Србији. Фестивал ”Труба Мирослава Милета Матушића” "ФЕСТЕФ" – Фестивал телевизијског етнолошког филмаФестивал окупља телевизијске ствараоце, професионалце и аматере, као и врхунске стручњаке који се баве етнолошким темама. Циљ фестивала је да се филмским путем прикаже народна традиција и обичаји. ЖАНКИ У ЧАСТПозоришне свечаности ''Жанки у част“ одржавају се у спомен на легендарну српску глумицу Живану Жанку Стокић у Раброву, селу у коме је Жанка провела најраније детињство и о којем је увек са љубављу причала.
